Snovi u Plavom gradu

0
88
morocco_chefchauen

“It was called LOVE. Something blue blue.”

To se zove Ljubav. Nešto baš plavo plavo.

― Petra Hermans

Koje emocije u vama pokreće plava boja? Često su odgovori da je to nešto hladno, osvežavajuće, čisto i smirujuće . Ipak, kada provedete neko vreme, makar i jedno popodne u gradu gde je svaki ugao kadar i scena, čak i ako ne volite da fotografišete i snimate, jer jednostavno ne možete da odolite, shvatite koliko uzbuđenja i topline izazove u vama. Nakon nekoliko magičnih  poseta plavom gradu (jer mu se kao hipnotisana stalno vraćam) potpuno se promenila emocija koju u meni izaziva plava boja. I sada mi je nekako toplo, meko tu negde u grudima kada samo pomislim ili pogledam bezbroj fotografija koje sam napravila (i koje ću sigurno još napraviti kada se ponovo vratim), iako su možda sve slične i nepogrešivo plave, svaka ima onu jednu posebnu nijansu, novi sloj zbog kojih volim i Plavi grad i Maroko.

Ne zato što je popularna destinacija za fotografe i instagram travel blogere, nego ako  neko želi da bude ili postane svetski putnik, ne može sebi da dozvoli da poseti Maroko, a ne odvoji bar jedan dan za ovaj, poslednjih decenija čuveni Plavi grad ili Šefšauen, što zu prevodu znači  – pogled na brežuljke. Smešten u planinskom masivu Rif na samom  severu Maroka, a tako blizu samoj Evropi, Plavi grad je svojom doslednom posebnošću izborio titulu najatraktivnijeg grada ove afričke zemlje i jednim od najfotogeničnijih gradova, pa…možda i na celom svetu.

Ali, nije uvek tako bilo…Grad je nastao pre mnogo vekova kao vojno utvrđenje berberskih plemena koji su starosedeoci na ovim prostorima. Sama pozicija grada i nepristupačnost terena  su doprinele tome da bude vekovima izolovan i ksenofobičan, gde stranci nisu dobrodošli, tako da je očuvao taj specifičan srednjevekovni duh i ne baš naročitu gostoprimljivost svojih žitelja. Zgrade i kuće od kamena su bile okrečene u belo sa zeleno ofarbanim vratima i prozorima kao osnovnim bojama, dominantne religije – islama, sa bar po jednim stablom limuna u skrivenim od pogleda dvorištima, kao sećanjem na Andaluziju odakle je, proterano od španskog kralja, većinsko stanovništvo izbeglo.

O tome kada tačno, a naročito zašto je grad proglasio plavu boju kao svoj zaštitini znak postoje priče i legende, a ni za jednu se pouzdano ne može utvrditi da verno opisuje ono što se stvarno 30-ih godina prošlog veka dogodilo. Prva je religoznog karaktera jer je jedan deo stanovinka grada u to vreme bio jevrejske veroispovesti, a kako je plava boja u judaizmu sveta, boja Carstva nebeskog, sa ciljem traženja zaštite u tom turbulentnom periodu ratova i nadiranja španskih osvajača, navodno je doneta odluka da se sve u gradu okreči i oboji u plavo. Drugo, trivijalnije, ali možda i verovatnije objašnjenje koje je zastupljeno i u drugim delovima zemlje, ali i drugim zemljama, jeste takođe zaštita, ali od  – komaraca. Navodno, komarci plavu boju prepoznaju kao vodenu površinu i stoga ih odbija, pa su prvobitno vrata i prozori bili bojeni u plavo kako bi sprečili najezdu ovih insekata koji su bili prenosioci ozbiljnih i tada smrtonosnih bolesti. Koji god da je od ovih ili možda neki treći razlog zaslužan za sve nijanse plave Šefšauena, efekti su bajkoviti i plava boja je čak zaštićena gradskim propisima, tako da krečenje i farbanje stolarije koje je inače obavezno svake godine, nije dozvoljeno (osim nekih zanimljivih detalja u žutoj, crvenoj ili beloj) u drugoj boji osim neke od nijansi plave.  

Plavi grad sam posetila u sva četiri godišnja doba i u svakom je bio posebno plav , a noćima sklupčana u plavim krevetima sa plavim baldahinima, iza plavih drvenih škura i plavih metalnih vrata sanjala sam plave snove i osećala zaštitu od svega što bi tu slatkoću ušuškanog života moglo da naruši…I možda su baš na isti način sanjali oni koji su odlučili da svoj voljeni grad uviju baš u plavo.